Jacques Brel

Jacques Romain Georges Brel (Schaarbeek, Belgija, 8. travnja 1929. – Bobigny, Francuska, 9. listopada 1978.), belgijski šansonijer i glumac. Često se uspoređuje s Rimbaudom: ista zemljopisna pripadnost, isto naglo napuštanje umjetničke karijere u jeku slave, isti bijeg preko mora, ista prerana smrt. Brel nije samo pjevao šansone, već ih je živio cijelim bićem. Svakoj pjesmi prethodio je stvarni život, vlastito iskustvo, gorčine, traume i ljubavi, o čemu govori bez uvijanja i srama, dajući sebe publici kojoj pjeva kao svom posljednjem spasu. Bez laži i obmana, obrušava se na malograđanštinu, laž, pomanjkanje ljubavi, za kojom čezne cijelog života. Brelova sjajna, burna i neumorna karijera traje od 1957. do 1967. kad naglo napušta scenu da bi se teško bolestan vratio u javnost tek 1977. kad, godinu dana prije smrti, snima posljednju ploču.

 

Kad nemamo ništa osim ljubavi
Ne ostavljaj me!
Pjesma umirućeg
Pesma starih ljubavnika
Traganje
Videti

_______________________________ 

Kad nemamo ništa osim ljubavi

(Quand on a que l’amour)
Kad nemamo što podijeliti
na dan dugog putovanja
osim velike ljubavi
kao što je naša

Kad imamo samo ljubav
ti i ja, ljubavi moja
od radosti blista
svaki sat, svaki dan

Kad nemamo nikakvo drugo bogatstvo
da ispunimo obećanja
već samo ljubav
i vječno vjerovanje u nju

Kad imamo samo ljubav
da ostvarimo čuda
i prekrijemo suncem
ružnocu predgrađa

Kad imamo samo ljubav
kao jedini razlog
kao jedinu pjesmu
kao jedini spas

Kad imamo samo ljubav
da siromahe i probisvjete
odjenemo zorom
u svilene ogrtače

Kad poput bezazelenog trubadura
nudimo samo ljubav
u molitvi da bismo ublažili
zemaljske nedaće

Kad imamo samo ljubav
da poklonimo onima
kojima je jedini smisao borbe
traženje svjetlosti

Kad imamo samo ljubav
da trasiramo put
i pobijedimo sudbinu
na svakom raskršću

Kad imamo samo ljubav
za pregovore s topovima
i ništa osim pjesme
da nadglasamo bubanj

Tada ćemo iako nemamo ništa
osim snage da volimo
steći prijateljstvo
cijeloga svijeta

_______________________________  

Ne ostavljaj me!

Nemoj, nemoj ići

Zaboravit treba
Sve što je moguće
Onog koga nema
Vrijeme rastanka
Izgubljeno vrijeme
Treba znati kako
Preboljeti sate
Što ubiti mogu
Udarcima svojim
Samo srce sreće

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Poklonit ću tebi
Svaki biser kiše
Iz onih zemalja
Gdje ni kiše nema
Prokopat ću zemlju
Sve do iza smrti
Da ti skrijem tijelo
Svjetlošću i zlatom
Stvorit ću zemlju
Gdje ce ljubav biti
I vladar i zakon
Ti kraljica moja

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Nemoj, nemoj ići
Izmislit ću za te
Besmislene riječi
A ti ćeš ih znati
Pričat ću ti priču
O zaljubljenima
Što vidješe svoja
Srca gdje se ljube
Pričat ću ti priču
O onome kralju
Što je davno umro
Jer te nije sreo

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Dešava se često
Da izbije vatra
Iz starog vulkana
Što je davno umro
I, čini se, ima
Izgorjele zemlje
Koja žitom rodi
Bolje nego druga
A kad dođe veče
I upali nebo
Zar se stopit neće
Crveno i crno

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Nemoj, nemoj ići

Plakat više neću
Govoriti neću
Sakrit ću se negdje
Samo da te gledam
Kako plešeš sretna
Samo da te slušam
Kako pjevaš sretna
I samo ću biti
Sjena tvoje sjene
Sjena tvoga psa

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

_______________________________  

Pjesma umirućeg

Emile, zbogom, vjerni moj
Bili smo skupa još u desetoj
Vječno se penjali na brijeg
Tu se spremali za bijeg
Al’ preko svega padne snijeg
Emile, tesko je u smrt
Kad ptica pjeva i kad cvate vrt
I zgodne djevojke su svud
Ti im naplati za moj trud
Poljubi njih i bit ću tu

Bješe noć, bješe dan
A oko nas vječni sjaj
Ali pjesma i vino pripremali su kraj

Ne taji, oče, nek se zna
crna sam ovca za vas bio ja
Uzalud učio sam to:
što je dobro, što je zlo
što visina, a što dno
Znaj, oče, teško je u smrt
Kad ptica pjeva i kad cvate vrt
I djeca igraju se svud
Ja više nisam znao kud
Zagrli njih i bit ću tu

Bješe noć, bješe dan
A oko nas vječni sjaj
Ali pjesma i vino pripremili su kraj

Zbogom, Françoise, dobra i zla
čitav si život mene varala
Oprastao sam svaki put
Ljubavnik tvoj je meni drug
Ti si mu vraćala moj dug
Zbogom, al’ teško je u smrt
Kad ptica pjeva i kad cvate vrt
I sav po proljeću je zrak
Sada te ljubit’ može svatko
Al’ me se čuvaj dok je mrak

Bješe noć, bješe dan
Al’ sudbina mi je ta
Mogu dohvatit zvijezde
tek one s morskog dna

_______________________________  

Pesma starih ljubavnika

Naravno
prošli smo oluje dvadesetogodišnje ljubavi
ljubavi bezumne
Hiljadu puta uzimala si svoje stvari
a ja hiljadu puta najavljivao svoj odlazak
I svaka stvar se seća
siline naših svađa
u toj sobi bez kolevke
Ovde više ništa ne nalikuje ni na šta
Zaboravila si ukus vode
a ja izgubio volju da povratim tvoju naklonost

Ali moja ljubavi, blagosti, nežnosti
moja uzvišena ljubavi
Od prvih znakova zore do smiraja dana
ja te volim još, a i znaš da te volim

Znam sve tvoje hirove
i ti moje pakosti
Umešno si me zadržavala uza se
a ja te gubio s vremena na vreme
Naravno, imala si nekoliko ljubavnika
Moralo se nekako utrošiti vreme
Telu treba vriskanja od zadovoljstva
Konačno konačno
trebalo nam je dosta umešnosti
da ostarimo a da ne odrastemo

Ali moja ljubavi, blagosti, nežnosti
moja uzvišena ljubavi
Od prvih znakova zore do smiraja dana
ja te volim još, a i znaš da te volim
Da
vreme nas prati
šta više donosi patnju
Ali nije najgora stvar
u ljubavi živeti spokojno
Naravno, sad nećeš zaplakati odmah
a i ja ću se pokajati kasnije
Sada manje čuvamo naše tajne
Manje se prepuštamo sudbini
Nemamo više poverenja u prirodan tok reke
Uvek je to iznova tihi rat

Ali moja ljubavi, blagosti, nežnosti
moja uzvišena ljubavi
Od prvih znakova zore do smiraja dana
ja te volim još, a i znaš da te volim

_______________________________  

Traganje

Sanjati neostvarivi san
Trpeti bol rastanka
Goreti nekom mogućom groznicom
Otići gde niko ne odlazi
Voleti do bezumlja
Voleti suviše, a ipak malo
Pokušati bez snage, bez oružja
Dosegnuti nedokučivu zvezdu
Slediti zvezdu
Smisao je mog traganja
Ne zanimaju me mogućnosti
Nevažno mi je vreme
I moje očajanje
Boriti se neprestano
Bez pitanja, bez odmora
Upropastiti se
Zbog zlata jedne ljubavne reči
Ne znam da li ću ja biti taj junak
Ali srce će mi biti spokojno
Gradovi će praskati plavetnilom
Jer nesrećnik jedan
Još gori, iako je sav sagoreo
Gori još, suviše a premalo
Da raščerečen dosegne
Dosegne nedokučivu zvezdu

_______________________________  

Videti

Videti zamrznutu reku
i poželeti da si proleće
Videti sprženu zemlju
i sijati – pevajući
Videti da ti je dvadeset godina
hteti ih proživeti
Videti kako prolazi bednik
i pokušati ga voleti

Videti barikadu
i poželeti je braniti
Videti busiju kako propada
i ne predati se
Videti svetlo predgrađa
i poželeti da si Renoar
Videti večitog neprijatelja
i zatvoriti oči pred sećanjem

Videti kako ćeš ostariti
i poželeti – početi
Videti ljubav kako cveta
i hteti se njome opeći
Videti nepotreban strah
i prepustiti ga gadovima
Videti da je loše
a ipak zapevati opet

Eto šta vidim
eto šta hoću
Od kada te gledam
Otkada te želim

_______________________________  

Ne me quitte pas

Il faut oublier
Tout peut s’oublier
Qui s’enfuit déjŕ
Oublier le temps
Des malentendus
Et le temps perdu
A savoir comment
Oublier ces heures
Qui tuaient parfois
A coups de pourquoi
Le cśur du bonheur
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas

Moi je t’offrirai
Des perles de pluie
Venues de pays
Oů il ne pleut pas
Je creuserai la terre
Jusqu’apres ma mort
Pour couvrir ton corps
D’or et de lumiere
Je ferai un domaine
Oů l’amour sera roi
Oů l’amour sera loi
Oů tu seras reine
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Je t’inventerai
Des mots insensés
Que tu comprendras
Je te parlerai
De ces amants-lŕ
Qui ont vu deux fois
Leurs cśurs s’embraser
Je te raconterai
L’histoire de ce roi
Mort de n’avoir pas
Pu te rencontrer
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas

On a vu souvent
Rejaillir le feu
D’un ancien volcan
Qu’on croyait trop vieux
Il est paraît-il
Des terres brűlées
Donnant plus de blé
Qu’un meilleur avril
Et quand vient le soir
Pour qu’un ciel flamboie
Le rouge et le noir
Ne s’épousent-ils pas
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas

Ne me quitte pas
Je ne vais plus pleurer
Je ne vais plus parler
Je me cacherai lŕ
A te regarder
Danser et sourire
Et ŕ t’écouter
Chanter et puis rire
Laisse-moi devenir
L’ombre de ton ombre
L’ombre de ta main
L’ombre de ton chien
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas
Ne me quitte pas

Ne ostavljaj me, J.Brel

Bogovi su krhke stvari; može ih ubiti dašak tišine ili trenutak razuma.  Chapman Cohen

 

AUDIO

Nemoj poći sad