WEB SITE NEWS »

Paul Cézanne

Pol Sezan (* 19. januar 1839. Eks an Provans, Francuska – † 22. oktobar 1906.), bio je francuski slikar čije delo predstavlja prelaz između impresionizma kraja 19. veka i kubizma s početka 20. veka. Bio je jedna od najznačajnijih ličnosti francuskog i evropskog slikarstva, sa presudnim uticajem na njegov danji razvoj. Istoričari umetnosti su ga svrstali u postimpresionizam, zajedno sa Van Gogom i Gogenom.Rodio se na jugu Francuske u bogatoj porodici, kao vanbračno dete prodavca šešira i kćerke jednog zanatlije. Osnovna školu Sv. Josipa bila je za Sezana prvi kontakt sa običnim svetom, jer se dotada njegov svet svodio na porodicu, sa snažnim uicajem oca, koji je u međuvremenu već postao uspešan bankar. Od 1852. godine studira na gimnaziji, a u internatu se sprijateljio sa Emilom Zolom koji će postati jedan od njegovih najvećih prijatelja i s kojim će kasnije razmenjivati pisma o umetnosti. 1857. godine se upisuje na besplatnu školu crtanja i tu se susreće sa mnogim umetnicima. Maturirao je posle drugog pokušaja te iako ga interesuje muzika, literatura i slikarstvo, posle mature se upisuje, zbog očeve želje, na pravo koje nije voleo, ali ne prestaje da pohađa školu crtanja. Njegov otac je platio da ne ide u vojsku. Nadu da će jednog dana postati slikar potkrepila je pohvala njegove uljane slike u škole crtanja. Godine 1860. pomoću majke i sestre Marije od oca dobija dozvolu da studira u Parizu umetnost. Kada njegov otac ustanovljava da nema talenat da ga nasledi u bankarstvu dozvoljava mu da ode u Pariz. Tu se susreće sa Kamij Pisarom i drugim impresionistima i upravo on utiče na Sezana, a ponekad su i zajedno slikali. Sezan je pohađao kurseve slikanja ali ipak nije primljen na Školu lepih umetnosti u Parizu i vraća se kući. Od 1862. godine kupuje atelje u Parizu i živi samo za slikarstvo i upoznaje se sa Alfred Sislem, Ogist Renoarom i Klod Moneom,ali na Akademiji lepih umetnosti je ponovo odbijen. Kao dvadesetopetogodišnjak prilaže svoja dela za “salon” ali ih komisija koja je radila po konzervativnim principima akademizma nije prihvatila. Slična odbijanja je doživela i grupa ostalih impresionista i oni se trude da osnuju svoj vlastiti “salon”. Sa impresionistima se susreće na susretima “Salona nezavisnih” i njegove slike su prvi put izložene na ovom salonu 1863. godine. Oficijalni salon i dalje ne prima njegove slike. Godine 1874. i 1877. izlaže na izložbama impresionista ali se njegova dela susreću sa neshvatanjem i postaju izvori podsmeha kritičara. Sezan se povlači i distancira od svojih prijatelja i odlazi kući u Eks an Provans. 1886. godine njegov otac se konačno ženi njegovom majkom i nakon toga odmah umire, a Sezan i njegove sestre se obogaćuju. Sezan je sve više usamljen. 1895. prodavac i skupljač slika Volard organizuje Sezanovu prvu samostalnu izložbu. Sezan i dalje živi samo za svoju umetnost. 1897. godine umire njegova majka.Sezan kupuje atelje u Eks an Provans i živi u njemu samo sa svojom sluškinjom, jer izolaciju smatra za uslov svog rada. Od 1900. ne napušta atelje i u ovo doba on konačno postaje poznat. 15. oktobra 1906. godine radi u pleneru i naglo pada u nesvest nakon čega leži nekoliko sati na jakom plusku. Kada ga nalaze njegovo stanje je jako ozbiljno i posle osam dana umire u svojoj 67. godini života od upale pluća. 1907. godine požnjeće njegova dela velike uspehe.U svojem delu je pre svega slikao pejsaže, portrete i mrtvu prirodu. Prirodu nije predstavljao verno već kroz igru svetlosti i senke dajući mnogo pažnje na strukturu slike. Pejsaže je pojednostavljavao na geometrijske oblike i upotrebljavao je neočekivane senke i zbog toga ga možemo smatrati prethodnikom kubizma. Njegovi likovi su bez pokreta i bez izraza i mimike. Za svog života nije smatran za velikog umetnika i susretao se sa pogrdama i uvredama jer se razlikovao od dotadašnjih umetnika, njegova umetnost je bila nova neuobičajena i neshvaćena. Javnost je počela da voli njegove slike kada je prevazišla mišljenje da tu ide samo o nekompletnost i fleke na slikama. On je spojio boju i prostor na novi način i time uticao na slikarstvo 20. veka.

Mladić u crvenom prsluku

Portret gospođe Sezan u žutom naslonjaču

Kartaši

Mrtva priroda u vodenom krugu

Mrtva priroda sa jabukama i narandžama

Portret Luisa Augusta Sezana

Ubistvo

Jas de bouffan

Portret ujaka Dominika

Moderna Olimpija

Jas de Bouffan

Topljenje snijega

Moderna Olimpija

Mrtva priroda s jabukama i narandžama

Umetnost kao ona koja priziva mrtve. – Umetnost, osim što ima zadatak da konzervira, takođe nanovo boji iščezle, izbledele predstave; ona, kada rešava taj zadatak, sklapa savez sa različitim dobima i ponovo vraća njihove duhove. To što ovde nastaje je doduše samo prividan život, kao iznad grobova, ili kao povratak dragih pokojnika u snu, ali bar na trenutak još jednom bivaju pokrenuta stara osećanja i srce zakuca po jednom inače zaboravljenom taktu. Sada moramo zbog te opšte koristi od umetnosti da osmotrimo i samog umetnika, i vidimo da on ne stoji u najistaknutijem redu prosvećenja i napredujućeg odrastanja čovečanstva: čitavog života on ostaje dete ili mladić i vraća se na stanovište na kome ga je obuzeo njegov umetnički nagon; ali osećanja prvih stepena života bliža su, kao što je poznato, onim ranijim vremenima, nego našem stoleću. I nehotice, njegov zadatak postaje da podetinji čovečanstvo; to je njegova slava i njegova ograničenost.

(Friedrich Nietzsche, Aus der Seele der Künstler und Schriftsteller, 147)