Petar Iljič Čajkovski

Petar Iljič Čajkovski (ruski: Пётр Ильич Чайковский)  bio je ruski kompozitor poznog romatizma. Rođen je 7. maja 1840. godine. Pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima ‘Ruske petorke’, ali nije bio njihov član. Njegova muzika, koja je sadržala ruski karakter, bila je jako dobro prihvaćena. Ipak, sadržala je više zapadnih elemenata i ako je uspešno kombinovao internacionalne elemente sa elementima ruske narodne muzike. Predavao je harmoniju na konzervatorijumu u Moskvi i pisao muzičke kritike. Materijalnu nezavisnost i boravak u inostranstvu omogućila mu je njegova mecenatkinja Nadežda von Mek, a njihovo dopisivanje važan je izvor podataka o stvaralačkom radu i estetskim pogledima Čajkovskog. Nastupao je kao dirigent sopstvenih dela po Rusiji, Evropi i SAD.Petar Iljič Čajkovski rođen u gradiću Votkinsk (u današnjoj Ruskoj republici Udmurtiji, u to vreme Vjatka Gubernija, administrativna pokrajina Carske Rusije). NJegov otac je radio u vladinim rudnicima kao rudarski inženjer. NJegova majka (druga od tri žene njegovog oca), zvala se Aleksandra (Ruskinja francuskog porekla). NJegov deset godina mlađi brat bio je Modest Iljič Čajkovski, dramaturg, liberal i prevodilac. Od svoje pete godine išao je na časove klavira i već za nekoliko meseci svirao je odlično. 1850, njegov otac je dobio posao na institutu za tehnologiju u Petrogradu. Na tom univerzitetu Čajkovski je završio filozofiju prava i nastavio sa časovima klavira kod direktora muzičke biblioteke. Čajkovski je sa četrnaest godina komponovao valcer u pomen na svoju majku koja je umrla od kolere. Napustio je školu 1859 i zaposlio se kao sekretar u ministarstvu pravde, gde se ubrzo zatim priključio horu ministarstva. 1861 Čajkovski je nastavio da proširuje svoje znanje o muzici. Počeo je da uči teoriju muzike uz pomoć prijatelja Nikolaja Zarembe. Zaremba se upisao na Petrogradski konzervatorijum. Od 1862 do 1865 Čajkovski je nastavio da proučava harmoniju i kontrapunkt sa Zarembom a orkestraciju i kompoziciju sa direktorom i osnivačem konzervatorijuma Antonom Rubinštajnom.Tokom svog školovanja u Jurisprudensu, Čajkovski se zaljubio u soprana, ali se ona udala za drugoga. Jedna od njegovih konzervatvnih studentkinja, Antonjina Miljukova, je počela da mu šalje strastvena pisma otprilike u vreme kad je odlučio da “oženi bilo koju koja ga prihvati.”  Nije je se čak ni sećao sa svojih predavanja, ali je bila veoma uporna u svojim pismima, tako da se na brzinu oženio njom 18. jula, 1877. Kroz nekoliko dana, dok su još bili na medenom mesecu, gorko se pokajao zbog svoje odluke. Dve nedelje nakon venčanja kompozitor je pokušao da se ubije u hladnoj reci. Kasnije je pobegao u Sankt Petersburg, i razišao se sa suprugom nakon samo šest nedelja. Nikad se više nisu videli. Antoljina Miljukova je preminula u ustanovi za mentalno obolele 1917. godine. Zvanično su bili u braku do njegove smrti. Kompozitoreva homoseksualnost, kao i njen uticaj na njegov život i muziku, je dugo vremena bila priznata, mada je ova činjenica naročito bila zataškavana tokom sovjetskog perioda .[1] Iako ga neki istoričari i dalje smatraju heteroseksualcem, mnogi drugi – kao što su Riktor Norton i Aleksandar Poznanski – prihvataju to da su neke od veza Čajkovskog bile homoseksualne, kao na primer njegova veza sa slugom Aljošom i sa njegovim nećakom Vladimirom Davidovim. Dokazi da je Čajkovski bio homoseksualac se izvode iz njegovih pisama i dnevnika, kao i iz pisama njegovog brata, Modesta, koji je takođe bio homoseksualac. Žena koja je imala daleko veći uticaj na život Čajkovskog je bogata udovica, Nadežda fon Mek, sa kojom je razmenio 1200 pisama u periodu između 1877 i 1890. Na njeno insistitanje nikad se nisu sastali; sasvim slučajno su se susreli dva puta ali nisu razmenili ni reči. Pored finansijske podrške u vidu 6 000 ruskih rubalja godišnje koju mu je pružala, bila je veliki ljubitelj njegove muzike i bila je zainteresovana za njegovu muzičku karijeru. Međutim, iznenada je prekinula njihov odnos nakon 14 godina, navodeći bankrot kao razlog. Upravo je u ovom periodu Čajkovski doživeo veliki uspeh širom Evrope a 1891, još veće hvale u Sjedinjenim Američkim Državama . Zapravo, bio je glavni dirigent, 5. maja, 1891, na zvaničnom otvaranju Karnegi Hola. Tvdrnju Mekove o finansijskoj propasti osporavaju neki istoričari koji veruju da je prekinula pokroviteljstvo Čajkovskog zato što je navodno saznala za njegovu homoseksualnost. Moguće je da je planirala da uda jednu od svojih ćerki za Čajkovskog, kao što je navodno pokušala da jednu od njih uda za Kloda Debisija, koji je neko vreme živeo u Rusiji kao profesor muzike za njenu porodicu. Takođe, jedan od njenih sinova, Nikolaj, je bio oženjen Anom Davidovom, nećakom Čajkovskog. Život Čajkovskog je tema filma Kena Rasela LJubitelji muzike . Druga dva filma zasnovana na njegovom životu su – niskobudžetni i u velikoj meri fiktivni Pesma moga srca , pušten u prodaju 1948, a iz 1969 je film na ruskom jeziku “Čajkovski ” , nominovan za Oskara za najbolji strani film . NJegovo prezime je izvedeno od reči čajka (čaйka), što znači galeb u mnogim slovenskim jezicima. Moguće je da njegovo poreklo nije u potpunosti rusko. U jednom od prvih pisama upućenih Nadeždi fon Mek , Čajkovski kaže da se zove Poland i da su njegovi preci “verovatno bili Poljaci.”

 

 AUDIO

 Blumenwalzer aus Der Nussknacker

Capriccio Italiano

Szene 1 aus Der Schwanensee

Walzer aus Dornröschen