Robert de Niro

Robert de Niro, junior (rođen 17. avgusta, 1943 u Njujorku) je američki filmski glumac. Smatra se jednim od najprefinjenijih glumaca svoje generacije, poznat po svojoj dugogodišnjoj saradnji s filmskim režiserom Martinom Skorsezeom i kao učenik poznate glumačke škole koju je vodila glumica Stela Adler. Sebe smatra Italo-Amerikancem i ima italo-američki naglasak, iako je samo njegov čukundeda italijanskog porekla. De Niro je rođen u Njujorku, kao sin Roberta de Nira, starijeg, apstraktnog ekspresionističkog slikara, vajara i pesnika italijanskog porekla (De Nirov čukundeda je bio italijanski imigrant iz sela Ferazano, Molize), i Virdžinije Admiral, takođe slikarke. Oni su se sreli na časovima slikanja kod Hansa Hofmana u Provinstaunu, Masačusets. Roditelji su mu se razveli kad je imao dve godine. Njegov biograf Džon Bakster tvrdio je da je njegov otac bio homoseksualac i da je bio u odnosima sa pesnikom Robertom Dankanom, dramskim piscem Tenesijem Vilijamsom i slikarom Džeksonom Polokom. De Niro je prvo pohađao Little Red School House a kasnije ga je majka upisala na Visoku školu muzike i umetnosti u Njujorku. Napustio ju je kad je imao 13 godina i priružio se uličnoj bandi u Maloj Italiji gde je zaradio nadimak Bobby Milk (Bobi Mlekce) zahvaljujući svojoj svom belom tenu. Zatim se posvadio s ocem, iako su se kasnije pomirili kada je, u 18 godina, otišao za Pariz da vrati oca kući, koji je počeo da pati od depresije. De Niro je pohađao Konzervatorijum Stele Adler, kao i Glumački studio Lija Strasberga (iako je De Niro došao u sukob sa Strasbergovim metodama, a svoje članstvo je koristio samo zarad profesionalnog prestiža). Sa 16 godina pojavio se u Čehovljevom Medvedu. Prvu značajnu saradnju imao je u 20. godini sa Brajanom de Palmom 1963. kad se pojavio u filmu Venčanje; taj film, međutim, nije izašao do 1969. Većinu šezdesetih je proveo radeći u pozorišnim radionicama i of-Brodvej produkcijama. Igrao je malu ulogu u francuskom filmu Tri sobe na Menhetnu, (Three Rooms in Manhattan, 1965) a ponovo je radio sa De Palmom u filmovima Pozdravi iz 1968. i Zdravo, mama iz 1970. godine. Privukao je pažnju javnosti 1973. godine ulogom bolesnog hvatača „Jenkija“ u Lakše malo s bubnjevima. Iste godine započeo je plodnu saradnju sa Skorsizom nezaboravnom ulogom malog mafijaškog prevaranta „Džoni Boja“ u filmu Zle ulice, u kome je Harvi Kajtel glumio „Čarlija“. Sledila je izuzetno uspešna saradnja glumca i režisera u filovima kao što su Taksista (1976), Njujork, Njujork (1977), Razjareni bik (1980), Kralj komedije (1983), Dobri momci (1990), Rt straha (1991) i Kazino (1995). U ovim filmovima De Niro je uglavnom glumio šarmantne „sociopate“. „Taksista“ je posebno značajan za De Nirovu karijeru; mitska uloga Trevisa Bikla izbacila ga je u zvezde i zauvek povezala De Nirovo ime s poznatim Biklovim monologom “You talkin’ to me?” („Meni kažeš?“). Godine 1978. De Niro je igrao „Majkla Vronskog“ u slavnom filmu o Vijetnamskom ratu Lovac na jelene. Druga značajna uloga bila je u filmu Serđa Leonea Bilo jednom u Americi u kome je glumio jevrejskog gangstera „Dejvida ‘Tupavog’ Aronsona” (1984). Od sredine osamdesetih De Niro je počeo povremeno da glumi komične role i postigao je veliki uspeh i u tom žanru filmovima kao što su Brazil (1985), Ponoćna trka (1988), Wag the Dog (1997), Gangster pod stresom (1999), Gangster pod stresom 2 (2002), Upoznaj moje roditelje (2000) i Upoznajte Fokerove (2004). U kasnim devedesetim De Niro je počeo da ulaže u područje Tribeka u Njujorku, ustanovljavajući filmski studio i filmski festival. De Niro je kasnije priznao da je neke ispodprosečne filmove, koje je snimio u devedesetim, snimao samo da bi obezbedio novčanu podršku ovom dobrotvornom poduhvatu. Osvojio je dva „Oskara“: kao najbolji glumac za ulogu u Razjarenom biku i za sporednu ulogu u filmu Kum, drugi deo. Zanimljivo je da su De Niro i Marlon Brando jedini par glumaca koji su dobili nagrade glumeći isti lik: Brando za ulogu starog Don Vita Korleonea (iako je nagradu odbio) u filmu Kum, dok je De Niro kasnije dobio nagradu za ulogu mladog Vita u filmu Kum, drugi deo. Brando i De Niro nisu radili zajedno na sceni sve do filma Skor (Pogodak, 2001). De Niro se u stvari prijavio za ulogu Sonija u prvom „Kumu“ ali je uloga dodeljena Džejmsu Kanu. Kada je režiser Frensis Ford Kopola pripremao „Kuma 2“ setio se De Nira i znao da će on da glumi mladog Vita Korleonea. Hvaljen zbog svoje posvećenosti ulogama, De Niro se udebljao 27 kilograma i uzimao časove iz boksa da bi portretisao Džejka LaMotu u Razjarenom biku, sastrugao zube zbog filma Rt straha i naučio da svira saksofon zbog filma Njujork, Njujork. De Nira smatraju veštim posmatračem fizičkih pokreta i detalja i zato je perfekcionista. Često ga upoređuju s drugom glumačkom ikonom Al Paćinom, s kojim je glumio u „Kumu 2“ 1974 i filmu Vrelina 1995.

FILMOVI – izbor

Kum II,  The Godfather II, 1974

Get the Flash Player to see this content.

Kum II,  The Godfather II, 1974

Taksista, Taxi Driver, 1976

Get the Flash Player to see this content.


Lovac na jelene, The Deer Hunter, 1978

Get the Flash Player to see this content.

Taksista, Taxi Driver, 1976

Razjareni bik, Raging Bull, 1980

Buđenja, Awakenings, 1990


Rt straha, Cape Fear , 1991