WEB SITE NEWS »

Langston Hughes

Langston Hughes (1. Februar 1902 , Joplin, Missouri; 22. Mai 1967 u New York-u).Langston Hughes bio je jedan od glavnih sudionika pokreta Harlemske renesanse tijekom dvadesetih godina ovog stoljeća.  Harlemska renesansa nije samo ukazala na brojna nova književna, likovna i glazbena djela američkih crnaca, već je i otvorila put njihovom društvenom napretku.  Najpoznatija Hughesova  pjesnička ostvaranje bave se  s problemima Amerikanaca afričkog podrijetla i u velikoj su mjeri pod utjecajem jazz i blues glazbe.  Tako i njegove pjesme često  imaju ritam i metar koji oponaša jazz i blues. Pjesištvo Langstona  Hughesa   nezaobilazno je kad se govori o razvoju crnačke književnosti u Sjedinjenim Državama. Njegova izravnost, jednostavnost, muzikalnost i spremnost da progovori crnačkim dijalektom u svojim pjesmama,  priskrbili su mu   u ranoj fazi njegova stvaralaštva   mnoge napade od strane drugih američkih crnačkih pisaca, dok su mu kasnije iste osobine osigurale mjesto kao jednom od najizvornijih pjesnika.

 

Crnac govori rekama
Dok sam stario
Harlem
Jučer i danas
Mislio sam da želim Tandžir
Muzikant
Naša zemlja
Noć
Nedoumica
Pesma za crnu devojku
Pjesma za Bille Holiday
Vrteška

_________________________

Crnac govori rekama

Za mnoge reke sam znao:
Reke iskonske kao svet,
koje su tekle dok još u ljudskim venama
krv nije bila potekla.
Moja je duša duboka kao reke.
Kupao sam se u Eufratu
kada zore još musave bejahu i neuke.
Sagradio sam brvnaru kraj Konga
i uspavljivao me je.
Zurio sam u Nil
i dizao kraj njega piramide.
Kada se Ejb Linkoln spustio u Nju Orlins,
čuo sam kako peva Misisipi
i video mu muljevito dno
pozlaćeno beznadežnim smirajem Sunca.
Znao sam za mnoge reke.
Prastare i mutne vode.
Moja duša je duboka
Kao reke.

_________________________

Dok sam stario

Bilo je to davno. Skoro zaboravih svoj san.
Ali tada, on bio je tu,
Preda mnom,
Kao sunce sjajan -
Moj san.

A onda se podiže zid
Polako,
Polako,
Između mene i mog sna,
Podizao se polako,
Zatamnjujući,
Zaklanjajući,
Svetlost mog sna.
Podizao se sve do neba -
Taj zid.

Senka
Crn sam

Ležim u senci
Svetlosti mog sna više nema preda mnom,
Nada mnom.
Samo široki zid.
Senka samo.
Ruke!
Moje crne ruke!
Srušite taj zid!
Nađite moj san!
Pomozite da ovu tamu razvejem,
Da uništim ovu noć,
Da razbijem ovu senku
U hiljadu sunčevih svetlosti,
U hiljadu uskovitlanih sunčanih snova!

_________________________

Harlem

Šta se desi sa snom koji se ne ostvari?

Da li se osuši,
Kao zrno grožđa na suncu?
Ili se zagnoji kao rana -
I onda gnoj iscuri?
Da li smrdi kao trulo meso?
Ili se stvrdne
Kao slatkiš sa šećernim sirupom?

Možda se samo savije i nisko spusti,
kao pod teškim tovarom.

Ili eksplodira?

_________________________ 

Jučer i danas

Kako bih želio,mila
da jučer danas bude!
Jučer si ovdje bila,
A danas si me ostavila

 Nedostaješ mi ,Lulu,
Nedostaješ mi mnogo.
I ne znam kako bih te
Zaboraviti mog’o 

Jučer sam sretan bio.
Smatrao sam sretnom i tebe
Ne znam kako si sad,
Al’ mene je obuzeo jad.

_________________________

Mislio sam da želim Tandžir

Sada znam
Da je Noterdam u Parizu,
I Sena je sada za mene
Više od krivudave linije na mapi
I imena iz priča putnika.

Sada znam
Da postoji Kristalna Palata i u Antverpu
Gde stotine žena prodaje svoja naga tela,
I da noćne dame
Čekaju mornare na dokovima Đenove.
Sada znam
Da se veliki zlatni mesec
Zaista uzdiže iznad šumaraka palmi
U Africi
I da se zvuci tam-tama čuju
Na seoskim trgovima ispod stabala manga.

Sada znam
Da je Venecija puna crkvenih kupola
I mreža kanala,
A da je Tandžir belina ispod sunca.

Mislio sam
Da želim Tandžir,
Ili gargojle Noterdama,
Ili Kristalnu Palatu u Antverpu,
Ili zlatni mesec u Africi,
Ili crkvene kupole i mrežu kanala.

Sreća se nigde ne da pronaći,
Jedna stara budala je rekla,
Ako je čovek ne nosi u sebi.

Sigurno je da je
Noterdam u Parizu,
Ali mislio sam da je Tandžir ono što želim.

_________________________ 

Muzikant

Pošto mi je lice
Široko nasmejano,
A moje grlo
Duboko raspevano,
I ne pomišlja
Od vas niko
Da patim kada
Trpim toliko.

Pošto su mi usne
Široko nasmejane,
Moj pritajeni krik
Ne možete čuti;
Pošto su mi noge
Veselo razigrane,
Moj samrtni ropac
Niko i ne sluti.

_________________________

Naša zemlja

Trebalo bi da imamo zemlju k’o grumen
Veličanstvenog sunca
I zemlju mirisne vode,
Gde je sumrak tanani, šareni veo,
Zlatan i rumen,
A ne ovu zemlju gde je život leden
I sveo.

Trebalo bi da imamo zemlju drveća
Čije su krošnje kao visoke grive,
Čije su grane krive
Otežale od brbljivih papagaja,
Blestavih kao dan,
A ne ovu zemlju gde su sve ptice sive.

Ah, trebalo bi da imamo zemlju milina,
ljubavi i radosti i vina
Uz pesmu i smeh,
a ne ovu zemlju gde je radost greh

_________________________

Noć

Ti si stvorio reku da teče i cveće da cveta
Ti si stvorio jake i slabe celoga sveta,
Al’ noć si, Gospode, stvorio suviše dugu.

I crvendaća ti si stvorio da peva pesmu leta,
A i meni si dao ovu pesmu i ovu tugu -
Zato si i stvorio ovu noć dugu, predugu.

Imam ovu kolibu, i srce u njenoj seni:
Vrata su otvorena širom od večeri do jutra,
Ali šta će mi srce, i šta će koliba meni
Kad nikog nema unutra.

Stvorio si visoke planine, čitavu zemlju i
nebo,
Pa ko sam ja da bih te zbog nečeg korio -
al’ noć si, Gospode , suviše dugu stvorio.

_________________________ 

Nedoumica

Moj stari beše rođen beo,
Crnkinja mi je bila mati.
Ako sam ikad starog kleo,
Sad bih te kletve hteo sprati.

Ako sam ikad za svoju staru
Najgore reči nekad pobr’o,
Kajem se što je psovah u žaru -
Sad bih joj želeo samo dobro.

Otac mi umre u palati,
U straćari mi umre mati.
A ja, kad nisam ni crn ni beo,
Gde ću umreti, da mi je znati?

_________________________

Pesma za crnu devojku
Dole na jugu, u Diksiju,
(Srce mi se slama)
Obesili su moju mladu, crnu ljubavnicu
Na raskršću.

Dole na jugu, u Diksiju,
(Izlomljeno i modro telo visi visoko u vazduhu)
Pitao sam belog Isusa
Koja je korist od molitivi.

Dole na jugu, u Diksiju,
(Srce mi se slama)
Ljubav je senka
Koja visi sa grane iskrivljenog i golog drveta.

_________________________

Pjesma za Bille Holiday

 Što mi srce može očistiti
        Od te pjesme
        I  tuge?
Što mi srce može očistiti
        Nego ta pjesma
         O   tuzi?
Što mi srce može očistiti
         Od tuge
         Te pjesme?

Ne govori o tuzi
S prašinom u njenoj kosi,
Ili zrncima prašine u njenim očima
Postoji šansa da tamo puše vjetar.
Tuga o kojoj govorim
Zaprašena je očajem.

Zvuk prigušene trube,
Hladna mjed na toplom zraku.
Moćna televizija pomućena
Zvukom što treperi 
Gdje?

_________________________ 

Vrteška

Gospodine, gde je odeljak
Džim Vrane na ovoj vrtešci,
Hteo bih da se provozam?
Na jugu, odakle ja dolazim,
Beli i crni ne mogu da sede zajedno.
Dole na jugu, u vozu,
Postoji odeljak Džim Vrane.
A u autobusima, mi sedimo pozadi -
Ali na vrtešci nema pozadi!
Gde je konjić na ovoj vrtešci
za dete koje je crno?

Varijacije sna
Široko rukama juriti tamo
Negdje daleko ka suncu,
U kovitlac plesa, dok dan se bijeli
Ne skonča na vrhuncu.
Odmor pod drvetom nekim naći
U hladne večeri snene,
Dok noć se nježno ne spusti na zemlju
Crna poput mene.
To moj je san!

Široko rukama juriti tamo
U lice sunčanom sjaju,
I plesat’ i kružit’, te kružit’ i plesat’,
Dok kratki dan ne dođe kraju.
U blijedo vece pod stablom visokim
Počinak tijelu prija,
Dok na zemlju blago noć ne siđe,
Crna kao i ja. 

“Najbolja upotreba reči je ćutanje.” Tagore 

 

AUDIO

The Weary Blues

Mother to Son