Kazimir Severinovič Maljevič

Kazimir Severinovič Maljevič, rodjen u Kijevu (23. Februara 1878. – Sankt Petersburg, 15. Maj 1935.) bio je Ukrajinski i Ruski slikar poljsko-ukrajinskog porekla, teoretičar umetnosti, pionir geometrijske apstrakcije i jedan od glavnih predstavnika ukrajinske i ruske avangarde. Rođen je kao prvo od četrnaestero dece Severina i Ludwike Malewicz (Maljevič). Samo devet od njegovih četrnaestero braće i sestara doživelo je punoletstvo. Njegov otac bio je pridošli poljski katolik s mešanim delomično beloruskim poreklom, a majka ukrajinska pravoslavka, ali se Kazimir poput svog oca integrisao u ukrajinsko društvo, i osećao i javno izjašnjavao kao Ukrajinac, prihvatio je i pravoslavnu veru karakterističnu za okolinu Kijeva. Njegov otac bio je upravinik fabrike šećera. Njegova porodica se puno selila, tako da je mladi Kazimir često boravio u selima sa plantažama šećerne trske, daleko od velikih gradova. Do 12 ili 13 godine nije znao baš ništa o profesionalnim umetnicima, iako ga je u detinjstvu okruživala seoska umetnost. Uživao je u seoskom tkanju, dekoriranim zidovima i stajama. Sam Maljevič bio je u mogućnosti da slika seoskim silom. U Kijevu je od 1895. pa do 1896. studirao crtanje. Nakon smrti oca 1904., Maljevič se seli u Moskvu. Studirao je na Moskovskoj školi slikarstva, vajarstva i arhitekture i u ataljeu Fedora Rerberga od1904. do 1910. godine. 1911 učestvovao je na drugoj izložbi Sojuz Molodjozia u Sankt Petrsburgu sa Vladimirom Taltinom, a 1912. grupa je održala treću izložbu gde su izložena dela koja su napravili Aleksandara Ekster, Tatlin i drugi. Iste godine učestvovao je i na izložbi kolektiva Magareci rep u Moskvi. Godine 1914., Maljevič je održao izložbu u Salon des Independantsu u Parizu zajedno sa umetnicima kao što su Aleksandar Arcipenko, Sonja Delaunaj i Vladimir Meller. Godine 1915. Maljevič izdaje svoj manifest Od Kubizma da Suprematizma. Godine1915. I 1916. sarađivao je sa suprematističkim slikarima u mnogim selima. Godine 1916. i 1917. učestvovao je na Moskovskoj izložbi grupe ”Karo dečko” mađu kojima su uz Maljeviča izlagali i Nathan Altman, David Burljuk i A. Ekster. Nakon ranijih eksperimenata sa raznim modernističkim tilovima uključujući i kubizam i futurizam – koji su primenjeni u njegovom dizajnu pozornice i kostimu za kubofuturističku operu ”Pobeda nad suncem” – Maljevič je počeo da radi na apstraktnim, neobjektnim geometrijskim nijansama, osnivajući time pokret poznat kao suprematizam. Poznata suprematistička djela uključuju Crni kvadrat iz 1915. i Belo na belom iz 1918. Suprematizam je bio razvijan od strane Maljeviča koji je sam ovako nazvao svoja dela koja je stvarao, posle njegove neo-primitivističke i kubu-futurističke faze. Ovaj pravac je pre svega uticao na De Stil i Buhaus. Tu se radi o jednoj bespredmetnoj, apstraktnoj umetnosti, slobodnoj umetnosti. Svoja dela svodi na jednostavne geometrijske oblike, kvadrat, trougao, krug krst i čiste linije.Maljevič je bio član Kolegijuma za uetnost u Narkomprosu, komisije za zaštitu baština i muzejske komisije od 1918. do 1919. Radio je kao predavač u Vitebsku od 1919. do 1922., Lenjingradu od 1922 do 1927. i ponovo 1930., ali na drugim institucijama i u Kijevu od 1927. do 1929. Napisao je knjigu ”Svet kao neobjektivnost”, koja iznosi suprematističke teorije.Godine 1927. Maljevič putuje u Varšavu pa u Nemačku, na retrospektivu koja mu je doniela svetsku slavu, pa je odlučio da tamo ostavi dosta slika kada se vraćao u Rusiju. Kada se Staljinizam okrenuo protiv ”moderističke burzoaske metnosti”, Maljeviču je suđeno. Mnoga njegova dela su ili zaplenjena ili uništena i Maljevič je umro u Lenjingradu u 57. godini života, i to u bedi i siromaštvu. Maljevič je govorio da umetnost može napredovati i razviti se za sam smisao umetnosti, nezavisno o njenom zadovoljstvu: umetnost ne treba nas, i nikad nas nije trebala otkad su zvezde prvi put zasjale na nebu.Maljevičeva su se dela tek nedavno pojavila na umetničkim izložbama u Rusiji, i to nakon dugog odsustva. To se dogodilo jer su sledbenici umetnosti radili da se umetnik predstavi ruskim ljubiteljima umetnosti. Izdana je i knjiga sa Maljevičevim teoretskim pisanjima. Pa ipak i pored svega, njegov ugled u Rusiji je i danas uveliko okaljan.

Samo je jedan kutak svemira koji sigurno možete promijeniti, a to ste vi sami. Aldous Huxley